Ako imate staž u više država, pratite ova uputstva: Jedan pogrešan korak i godine rada mogu propasti!

Godine brzo prolaze, a jednom na red dođe i penzija.

I, kako se pokazalo, tu se često prave greške.

Nepoznavanje međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju i načina ostvarivanja prava na penziju u više država ponekad dovede i do ozbiljnih propusta. Praksa govori da se pojedini osiguranici odlučuju da zahtev predaju u onoj državi u kojoj imaju najviše staža ili iz koje očekuju najpovoljniji iznos penzije, a bilo je i slučajeva da se pri podnošenju zahteva „ne prijavi” staž u inostranstvu sa namerom da se u drugoj državi pravo ostvari neposrednim podnošenjem zahteva.

Razlog je verovatno u strepnji da bi srpski staž mogao nepovoljno da utiče na inostranu penziju.

Republika Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju sa 35 država, a jedan od ciljeva sporazuma je da penzionisanje bude lakše. Želja je da se osiguranicima koji su radili u inostranstvu odgovori na najčešće postavljana pitanja, a daju se i informacije i onima koji su radili u državama sa kojima ne postoji sporazum, kažu u Fondu PIO.

Pre svega, važno je naglasiti da se zahtev za penziju podnosi isključivo u državi u kojoj osiguranik ima prebivalište, odnosno bez obzira na broj država, podnosi se samo jedan zahtev. Zahtev podnet u jednoj državi, smatra se zahtevom za penziju u svim državama u kojima osiguranik ima staž, a to znači i da će se u svim državama prihvatiti isti datum podnošenja zahteva. Zato je i važno da podnosilac zahteva navede sve države u kojima je radio i da uz zahtev priloži odgovarajuće dokaze o stažu. Ukoliko se dokazima o stažu ne raspolaže, potrebno je u zahtevu što preciznije navesti poslodavce i tačna mesta i periode rada. Naravno, ovo se odnosi na zaposlenje, ali i na bilo koji drugi rad koji je prema pravnim propisima pojedine države predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje.

Po podnošenju zahteva za penziju, prva obaveza Fonda je da utvrdi penzijski staž navršen u Republici Srbiji.

Ukoliko je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje prava na penziju, pristupiće se donošenju rešenja i utvrdiće se pravo na tzv. samostalnu penziju. Za ovakvu penziju, staž navršen u inostranstvu nije potrebno uračunavati i iz tog razloga ne čeka se potvrda staža iz inostranstva. Po donošenju rešenja, u sve države u kojima je navršen staž uputiće se odgovarajuće obaveštenje o zahtevu, uz potvrdu staža koji je navršen u Srbiji. Uz dopis se prilažu i svi raspoloživi dokazi o stažu u inostranstvu. Izuzetno, za pokretanje postupka u pojedinim državama osiguranici treba da popune i obrazac zahteva koji ta država propisuje. Sa tom obavezom upoznaće ih radnici Fonda PIO.

Inostrani nosioci po dostavljenoj dokumentaciji sprovode postupak i odlučuju o pravu na penziju. Naravno, ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu. Svaka država primenjuje svoje propise i sasvim je moguća situacija da starosni penzioner mora da sačeka navršenje još neke godine života za stranu penziju ili da srpski invalidski penzioner ne ispunjava inostrane uslove. Naravno, moguća je i obrnuta situacija, odnosno da su uslovi druge države „blaži”, pa da osiguranik ranije dobije penziju iz inostranstva nego u Srbiji.

U slučaju da po sprovedenom postupku osiguranik dobije srpsku penziju, ali za inostranu ne ispuni uslove, potrebno je da po ispunjenju uslova ponovo podnese zahtev i to ponovo u državi u kojoj živi, bez obzira na to što se taj zahtev odnosi isključivo na inostranu penziju.

U slučaju da staž navršen u Srbiji nije dovoljan za ispunjenje zakonskih uslova za penziju, neophodno je zatražiti potvrde staža iz svih zemalja u kojima je taj osiguranik radio.

Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak korišćenja penzije, poželjno je da osiguranici i pre podnošenja zahteva za penziju Fondu podnesu zahtev za utvrđivanje staža u inostranstvu. Na taj način mogu i da izbegnu iznenađenja u pogledu trajanja navršenog inostranog staža. Po prijemu potvrda i ispunjenju uslova, rešenjem će se utvrditi pravo na srazmernu penziju, a u ukupan staž će sabrati sve navršene staževe, ili samo inostrani staž koji uz srpski čini dovoljan zbir za ispunjenje uslova.

Način sabiranja staža zavisi od zaključenih sporazuma.

Kada se određuje visina srazmerne penzije, u obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji. Zatim se visina penzije određuje kao da je sav uračunat staž navršen u Srbiji, a potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju. Sličan princip primenjuju i druge države. Ne može da se dogodi da, na primer, niže zarade u Srbiji umanje francusku, slovenačku ili kanadsku penziju, što je česta bojazan budućih inostranih penzionera.

Najčešće, srazmerna penzija u Srbiji ne znači da i u drugim državama penzije moraju da budu srazmerne. Moguće je čak i u jednoj državi koristiti jednu vrstu penzije, a u drugoj drugu – na primer starosnu i invalidsku.

Od ovih pravila postoje izuzeci, ali će referenti koji vode postupak na to pravovremeno upozoriti stranke. Sporazumi uređuju i pitanje preuzimanja navršenog staža koji je kraći od minimalnog propisanog trajanja za ostvarivanje prava, a ta granica je najčešće postavljena na 12 meseci. Ipak, u nekim državama je i kraći staž dovoljan za penziju. Ako je staž toliko kratak da je sporazumom isključeno ostvarivanje prava u državi u kojoj je navršen, on ipak ne propada. Pravilo je da se takav staž sabira kao da je navršen u državi u kojoj postoji pravo na penziju.

Oni koji su radili u državama sa kojima nema sporazuma ne mogu da računaju na mogućnost sabiranja staža.

Pravo na penziju ostvariće samo ako u toj državi imaju dovoljno staža, ili ako su radili i u nekoj trećoj državi sa kojom ta država ima sporazum. Pri odlučivanju o penziji u Srbiji staž u državi „bez sporazuma” kao da ni ne postoji, pa tako ni mogućnost za srazmernu penziju. Čak ni zahtev ne može da se podnese u Srbiji, osim ako ga izuzetno prihvate diplomatske misije te države. Naravno, uvek ostaje mogućnost da se pošalje poštom, ali jasno je – ko je radio u državi sa kojom ne postoji sporazum o socijalnom osiguranju, u daleko je nepovoljnijoj poziciji od onih čija se država nalazi na spisku 35 ugovornica.

Bonus video:

(Espreso/Biz portal)